Bajka o dimničarima koji donose sreću

Davno, veoma davno, dvojica putnika namernika, veštih majstora dimničara, vraćali su se svojim kućama iz udaljenog grada. U smiraj dana zateknu se ispred prelepog dvorca, pa odluče da pitaju domaćine da ih prime na prenoćište, kako ne bi morali da po noći put nastavljaju kroz mračnu šumu.

U dvorcu je posluga uveliko pripremala rodjendanski bal. Šuštale su raskošne haljine slavljenice grofice, bogate čipkama I svilom dok je nadzirala kako se izvršavaju njene popslednje naredbe. Blistavi kameni podovi bili su vraški uglačani. Svetlucali su srebrni pehari za vino I poslužavnici sa kojih su mirisale svakojake slane I slatke djakonije.

Nevolja je jedino bio kamin, koji nikako da se razgori, a kada je suknuo opaki crni dim preteći da ispuni ceo dvor, groficu je već uhvatio očaj, jer zvanice samo što nisu stigle. Uplakana I uspaničena počela je da viče I doziva u pomoć. Utom se neko od posluge doseti dimničara koji su zanoćili kod njih.

Vešti majstori pritekli su u pomoć, očistili dimnjak, a iz kamina blistavi jarki plamen obasjao je balsku dvoranu I posetioce koji su već pristizali.

“Srećan rodjendan, srećan rodjendan!”-čulo se sa svih strana.

Slušajući ih, grofica pomisli, pa I naglas reče: „ Dimničari donose sreću!

Bajka o tome kako dimničari donose sreću prepričava se do danas I mnogi u to veruju! Verujete li I vi?